Hleb i pogača, nose sa sobom miris doma i tradiciju koja se prenosi sa kolena na koleno. Međutim, poseban doživljaj predstavljaju vlaške pogače, koje se ističu jednostavnošću, mekoćom i svojom autentičnošću. Nekada su se spremale svakoga dana, danas sve manje domaćica pribegava starom i svakodnevnom mešenju hleba, ali se krsna slava ne može zamisliti bez slavskog kolača.
Zorica Radulović iz Brestovca, slavsku pogaču naučila je da sprema u Vranju, odakle je rodom. Kada se udala, recept za vlašku pogaču dobila je od svekrve. Kada mesi slavski kolač veštinu primenjuje iskustva i majke i svekrve.
Rastopiti kvasac u malo tople vode i dodati malo šećera kako bi kvasac brže narastao. Nadošli kvasac umešati u brašno, dodati so i toplu vodu i zamesiti meko testo. Ostaviti da naraste, pa premesiti. Od pripremljenog testa izdvojiti deo za ukrašavanje slavskog kolača, a ostatak staviti u nauljenu tepsiju.
Ukrasi za slavski kolač prepušteni su mašti domaćice, ističe Zorica. Ona svoj slavski kolač najčešće ukrasi pletenicom, po sredini kolača napravi krst, a onda napravi ukrase u obliku grožđa i ruža. Kako kaže, da bolje rodi vinograd koji imaju i da cvetaju ruže i u bašti i u porodici.
Pored specifičnih i autentičnih tankih pogača, vlaški kraj prepoznatljiv je i po obrednim hlebovima koje spremaju za pomane (parastose).
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je iz budžeta grada Bora.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
